Dijagnostika i lečenje glaukoma

Glaukom je oblik optičke neuropatije, odnosno skup bolesti optičkog živca koja dovodi do  oštećenja očnog nerva i mrežnjače. Posledica toga je oštećenje u vidnom polju i na kraju potpuni gubitak vida i slepilo.

Da bi naše oko imalo stalni tonus, pritisak mora biti u granicama normale. Normalne vrednosti IOP-a su od 10 do 21 mmHg i varira u toku dana.

Održavanje stalnog intraokularnog pritiska (IOP) u oku nastaje neprekidnom cirkulacijom očne vodice. Cilijarni nastavci luče tečnost koja iz zadnje komore prelazi u prednju, a potom kroz komorni ugao preko mrežastog dela -Trabekuluma  i Šlemovog kanala otiče u vensku cirkulaciju oka. U slučaju da je oticanje očne vodice onemogućeno ili smanjeno, dolazi do nagomilavanja tečnosti u oku, te pritisak razara deo po deo vidnog živca. To se ispoljava postepenim promenama u vidnom polju. U početku oštećenje ne zahvata centralni vid (središnji deo vidnog polja, koji vidimo kada gledamo ispred sebe ili čitamo), već se javljaju defekti na periferiji vidnog polja i njegovo suženje. 

Glaukom predstavlja skup više faktora:

* IOP – intraokularni pritisak koji može biti povišen ili normalan

* Oštećenje  očnog živca i nervnih vlakana retine  – deo po deo

* Postepeno sužavanje vidnog polja – od periferije prema centru

U rizičnu grupu spada sledeća kategorija ljudi:

* Osobe preko 60 godina

* Kratkovide osobe

* Osobe obolele od šećerne bolesti

* Pozitivna porodična anamneza (rođaci oboleli od glaukoma)

Kod glaukoma otvorenog ugla porast IOP je postepen. Nema subjektivnih simptoma, niti bolova, prednji segment je normalan, a pacijent se javlja lekaru zbog slabljenja vida. Tada se otkrivaju promene na očnom živcu i povišen očni pritisak. Često se otkriva slučajno na rutinskom pregledu kod oftalmologa.

Glaukom zatvorenog ugla (angularni glaukom) je akutna forma. Dramatičan je početak praćen jakim bolovima u predelu slepoočnice i celoj polovini glave, pojavu duginih boja oko sijalice, često sa mučninom I povraćanjem. Kapci su otečeni (venski zastoj), rožnjača je zamućena i neosetljiva na dodir, a očni pritisak je visok. Ako dugo traje može doći I do gubitka vida. Potrebna je hitna intervencija oftalmologa.

Metode koje se koriste za dijagnozu glaukoma su:

Merenje očnog pritiska sa dnevnim merenjem više puta u različito doba dana

Pregled vidnog živca sa širokom zenicom (boja, oblik i položaj krvnih sudova na papili)

Fotografija specijalnom fundus kamerom koja se koristi za praćenje toka bolesti

Gonioskopski pregled komornog ugla radi se Goldmanovim staklom , koje se postavlja na prethodno anestezirano oko. Gledaju se elementi komornog ugla.

KVP (Kompjuterizovano vidno polje) – obično se radi 2-3x godišnje. Pregled zahteva vreme i koncentraciju, pri čemu pacijent uočava svetlosne tačke u polju. Ispadi se notiraju kao skotomi.

OCT (Optička koherentna tomografija) – metoda kojom se neškodljivim laserskim zracima analizira vidni živac ili nervna vlakna oko vidnog živca, kao i žuta mrlja – makula. Ovom metodom se najranije otkriva oštećenje nervnih vlakana, a važna je za dijagnostiku I praćenje bolesti.

Nije uvek lako utvrditi granicu zdravog i tek obolelog oka.

Medikamentozna terapija kapima – obično se počinje sa jednim lekom (zavisno od vrste glaukoma), kako bi se dobio najbolji rezultat sa najmanjim neželjenim efektima. Terapija se menja dok se ne postigne ciljni, intraokulatni pritisak (IOP). Kapi se mogu kombinovati.

Intervencija laserom

Hirurška intervencija je indikovana kada ni lekovi ni laser ne mogu da smanje IOP:

Trabekulektomija – pravi se alternativni otvor za isticanje tečnosti iz oka (filtraciono jastuče). Ono se redovno kontroliše da ne dodje do obliteracije.

Implanti – Ugrađuju se posebne cevčice koje odvode višak tečnosti iz oka.